Četvrtak, Decembar 30, 2010
Misao u letu!
Rodis se,zivis,umres.Rodis se da bi ziveo,zivis da bi umro. Mislim na to ti dođe kako god ti hteo. Jeste i ja kazem,cudan je taj smisao zivota koji svi motivisani za boljim i istim traze,nalaze..kako god. Kazu treba imati cilj i juriti ka njemu,ne udarajuci druge po prstima i nedajuci da te bilo sta omete u toj trci za boljim sutra. Vec unapred znam da cu ostati nedorecena u zelji da iskazem ono sto me na pomisao cini voljnom da uradim nesto ludo i time uhvatim najludju uspomenu za one dane izboranog lica pred ogledalom. I nisam tuzna,ne,ne pisem ovo ni revoltirana,ni povredjena,vise nadahnuta jatom sarenih nemira. Ej "Bolji zivot,da ga zgrabim",to bre hocu,znas citaoce? Slobode i igara kao nekad kad si bio mali,šašav i vragolast. Bez socijalnih normi,tabua i ratova,bez zavisti i podruga..i mnogih drugih opterecujucih sranja.. (obično ne psujem)..Zivoti su ispunjeni godinama i zbog toga su detinjstva etape, najlepse svima,tada smo godine ispunjavali zivotom i sve je bilo kao u nasim zeljama sad. Dajem cast vama,izuzetcima,koji se ne pronalazite. Cenim vase filozofije zivota,al malo sutra..jer vam sta? Zavidim. O da. Jer sam jedan od predstavnika onih koji podrzavaju svu ovu teoreticnost ali je ne praktikuju. Sigurno nisam prva koja je zakukala jednim obicnim blogom,ali to takodje, sigurno ne bitise u meni kao važnost i sigurna sam da ce me dosta vas koji citate podrzati,ali ja zapravo zelim da vam javim da je to tuzno. Tuzno je,zato sto vreme ne ceka nikoga. Ono nikad nece biti akter u tako nezahvalnoj ulozi. Ja ga licno volim samo kada je lekovito,melemicno i kada nakon dosta 'sebe'(vremena) neke uspomene otpremi u foldere minulih i ne dotičućih. Jedan profan drzao je predavanje svojim studentima. Doneo je teglu za dzem i napunio je lopticama za golf do vrha. Kada je pitao svoje studente da li je tegla puna,odgovorili su da jeste. Iste odgovore je dobio i kada je sipao sitne kamencice,koji su usli u prazan prostor oko loptica i kada je sipao pesak,koji je popunio ostatak praznina i kafu koja je sve to natopila. I definitivno tegla je tada bila puna. Onda je taj pametni covek rekao: "Ova tegla je vas zivot. Loptice su sve najvaznije stvari u njemu,kao sto su porodica,ljubav,prijatelji..mali kamencici su posao,automobil,kuca,a pesak je sve ostalo,kao npr. ciscenje kuce,popravka ves masine itd. Ako prvo stavite pesak ili kamencice,unutra vise nece biti mesta za loptice,onda nikada necete imati mesta u svom zhvotu za sve one stvari koje su vam najvaznije,ako se te velike stvari uklone iz vaseg zivota,onda vam ostaju one male,potreane,ali ne i neophodne i sustinski vazne. Zato,budite veoma kriticni u svom zivotu,vodite racuna o prioritetima jer sve ortalo je kao pesak." Nakon kratkog muka,jedan student zapita sta je sa kafom. Profesor odgovori:"Poenta mog predavanja je upravo u kafi. Bez obzira koliko ti se zivot cinio prepun,krcat i prebukiran od svega onoga sto ga cini,uvek postoji jos malo prostora da se setis svojih prijatelja i popijes makar solju kafe sa njima. Bez prijatelja tegla vaseg zivota nikada nece biti puna." Lepa prica jel' da? Onako utesna i daje elana. A ja kazem ma jebeš život koji nije život. Jebeš društvo i državu,norme i tabue,budžete i bedu..jebeš sve i UHVATI RITAM. Probudi dete u sebi.
Da.Podsecas na mene u tim godinama(sada mi je 31).Ali iako sam vecito zivela umom ispunjenog pitanjima o smislu zivota nekako sam uspela da zgrabim zivot i prozivim ga .Koristila sam svaku sansu koja mi se ukaze.Kada je nisam dobijala sama sam je stvarala.Opet na neke stvari jednostavno ne mozes da utices.Veliki pozdrav
Pozz za tebe! ;)
Poznajuci sebe bila bih vise zabrinuta da mi je vise od 20,ali 20 mi je i zabrinuta jesam jer ono sto moju okolinu(vrsnjake,starije i mladje) ispunjava,meni nije ni na pameti..neki odgovor sam nasla u svom clanku..
:)) pozdrav veliki.Spadam u one koji od kada znaju za sebe tragaju za smislom zivota.A eto jos uvek ga nisam pronasla!
